Objavljeno 25.10.2022.
Vladavina prava predstavlja ustavno načelo Republike Srbije i osnovna je pretpostavka Ustava. Za ostvarivanje vladavine prava neophodno je postojanje funkcionalnog pravosudnog sistema u kojem će biti angažovano onoliko ljudi koliko je neophodno kako bi se na najbolji mogući način vladavina prava ostvarila i kako bi se na najbolji mogući način zaštitila ljudska prava i osnovne slobode.
Isto kao što se ni bolnice ne sastoje samo od lekara i kao što se ni ministarstva ne sastoje samo od jednog ministra, niti se armija sastoji samo od pukovnika i generala, tako i u sudovima i javnim tužilaštvima ne rade samo sudije i javni tužioci, već postoji širok spektar radnih mesta neophodnih za normalno funkcionisanje ovih institucija i u tom pogledu nezanemarljiv deo posla u sudovima i javnim tužilaštvima, obave i stručni saradnici kao i pripravnici.
Kada se govori o vladavini prava, onda se mora govoriti i o onima od kojih ona zavisi i od kojih će zavisiti, a to su upravo pripravnici.
Današnje sudije i tužioci su upravo nekadašnji pripravnici, dok su sadašnji pripravnici naše buduće sudije i tužioci i govoriti o vladavini prava, a ne osvrnuti se na položaj pripravnika je prosto razočaravajuće.
Međutim ovaj tekst ne govori o pripravnicima koji su zaposleni i koji uživaju sva prava iz radnog odnosa, već o pripravnicima volonterima.
Volontiranje u sudovima i javnim tužilaštvima je velika prepreka ka vladavini prava koje mnogi nisu svesni, dok je prestanak prakse volontiranja u sudovima i javnim tužilaštvima jedan od mojih osnovnih političkih prioriteta i ovaj tekst bi trebalo da vam pruži uvid u problematiku volontiranja u pravosuđu.
. . .
Sve počinje kada završite Pravni fakultet.
Naime, nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu vi kao diplomirani pravnik ipak niste dovoljno kvalifikovani da se bavite svim poslova kojima se inače bave diplomirani pravnici, jer vam je u tu svrhu najpre potrebno da položite pravosudni ispit.
A kako biste se prijavili za polaganje pravosudnog ispita, spram važećih pravila je potrebno da nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu steknete 2 godine radnog iskustva na poslovima pravne struke, dok su sudovi i javna tužilaštva ne samo najbolja mesta za to, već i skoro jedina mesta ( takođe ono što je veoma bitno da se napomene je da nije od značaja da li ćete radno iskustvo steći kao zaposleni, ili eventualno kao volonter, jer uslov nisu godine staža, nego kao što je prethodno već rečeno, uslov je radno iskustvo).
Dakle u smislu ove diskusije pripravnik je osoba koja je završila Pravni fakultet i koja je zaposlena u sudu ili javnom tužilaštvu na određeno vreme na radnom mestu pripravnika, a u cilju sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita.
Biti pripravnik u radnom odnosu znači imati i sva prava i obaveze koje iz takvog odnosa proističu i tu u prvom planu mislim na pravo na zaradu, kao i pravo na računanje penzijskog staža za vreme provedeno na radu (kao dva najznačajnija prava iz radnog odnosa).
Nasuprot pripravnika u radnom odnosu pripravnik volonter nije zaposlen i stoga nema prava koja imaju zaposleni.
Volonteri nemaju pravo na zaradu, nemaju pravo na računanje penzijskog staža za vreme koje su proveli radeći, jednostavno rečeno nemaju niti jedno pravo osim prava da 2 godine rade, te tako steknu neophodno radno iskustvo na poslovima pravne struke a ujedno i uslov za polaganje pravosudnog ispita.
. . .
Celokupna problematika oko volontiranja u pravosuđu se svodi oko potrebe diplomiranih pravnika da steknu uslov za polaganje pravosudnog ispita, dok konkretan problem sa kojim se tek diplomirani pravnici susreću, nastaje kada niko ne zapošljava pripravnike, te ovi nemaju mogućnost da steknu neophodno radno iskustvo, pa samim tim ne mogu ni da se prijave za polaganje pravosudnog ispita.
Biti diplomirani pravnik ili pak diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom nije isto, obzirom da kada imate položen pravosudni ispit na raspolaganju imate mnogo veći izbor zanimanja, te spram toga mnogo bolje izglede za zaposlenje i sledstveno tome, kada niko ne zapošljava pripravnike, vama se više isplati i da radite besplatno, kao volonter, te da na taj način steknete radno iskustvo i ispunite uslov za pologanje pravosudnog ispita, a sve u cilju da sebi obezbedite izglede za bolju budućnost.
Međutim problema koji manjak pripravničkih radnih mesta znači za diplomirane pravnike, nisu svesni samo budući pripravnici, nego i oni koji bi ih eventualno zaposlili, te kada je nekome potrebno da ima 2 godine radnog iskustva i kada nije bitno da li će ta osoba biti zaposlena ili će raditi besplatno, institucije i pojedinci koji se bave pravom su došli na sledeću ideju:
“Ako raspišemo konkurs za novo radno mesto onda ćemo novog radnika morati zaposliti i isplaćivati mu redovno platu, uplaćivati penzijsko i zdravstveno osiguranje i mnogo štošta. Hajde da se umesto toga samo pravimo da nam trenutno nije potreban nijedan novi radnik, bez obzira ako nam je i potreban i da ne raspisujemo nikakve konkurse za nova radna mesta, jer postoje oni kojima je u interesu da rade i besplatno”.
Veoma podmuklo, jer znate da je većini tek diplomiranih pravnika neophodno radno iskusto od 2 godine kako bi se bavili onim za šta su se prethodno školovali i pritom nećete nikoga da zaposlite iako su vam radnici potrebni, a sve kako biste ih prinudili da vam se sami ponude i da vam posao obave besplatno i da pritom još budu i zahvalni što ste im i to omogućili.
Poslednji konkurs za zapošljavanje pripravnika u sudovima i javnim tužilaštvima je bio raspisan dana 17. decembra 2017. godine.
O tome koliko je malo pripravnika tada dobilo zaposlenje, dovoljno govori podatak da ako bismo hteli da rasporedimo samo po 1 pripravnika u svaki viši sud i svaki osnovni sud, kao i u svako više javno tužilaštvo i svako osnovno javno tužilaštvo, ne bismo uspeli u tome.
Primera radi, Viši sud u Beogradu je sud na čijem području živi oko 2.000.000 stanovnika, dok je za taj sud 17. decembra 2017. godine raspisan konkurs za samo 9 pripravničkih radnih mesta. Mnogi sudovi i javna tužilaštva na pomenutom konkursu nisu dobili pravo ni na jednog pripravnika, dok je samo jedan sud tada dobio mogućnost da zaposli dvocifren broj pripravnika (naime nakon konkursa od 17. decembra 2017. godine, 11 pripravnika bi trebalo da je dobilo posao u Prvom osnovnom sudu u Beogradu).
Kako biste se uverili u podatke koje sam ovde naveo, možete da ostvarite uvid u pomenuti konkurs klikom na sledeći link: Konkurs za pripravnike 2017.
U svakom slučaju diplomirani pravnici koji su dobili posao na osnovu konkursa raspisanog dana 17. decembra 2017. godine su zaključili ugovor o radu na radnom mestu pripravnika na period od 3 godine i ugovori o radu koji su tada zaključeni su definitivno istekli do januara 2022. godine i spram navedenog do trenutka kada je ovaj tekst objavljen ni u jednom sudu niti javnom tužilaštvu na prostoru čitave Republike Srbije ne bi trebalo da bude zaposlen niti jedan pripravnik.
Sudije, javni tužioci, sudijski i tužilački pomoćnici, kao i pripravnici, su jedini diplomirani pravnici koji rade u sudovima i javnim tužilaštvima i čiji rad i angažovanje doprinosi efikasnosti ovih institucija, međutim u vreme pisanja i objavljivanja ovog teksta ni u jednom sudu niti javnom tužilaštvu na prostoru čitave Republike Srbije nema niti jednog pripravnika u radnom odnosu, već i ako postoje pripravnici, onda su to isključivo pripravnici volonteri.
Pročitajte nastavak - Mane volontiranja u pravosuđu.
© Stefan Dedić 2021-