Objavljeno 25.10.2023.
Funkcionisanje sudova i tužilaštava je od vitalne važnosti za državu dok volontiranje u pravosuđu nije održivo rešenje (pod uslovom da se ne bavite kriminalnim aktivnostima).
Mane volontiranja u sudovima i tužilaštvima su brojne, dok su ovde navedene neke od njih:
Kako bavljenje pravnim poslovima zahteva posebna (pravnička) znanja, postati pripravnik u sudu ili tužilaštvu ne može makar ko.
Da bi neko mogao da postane pripravnik u sudu ili tužilaštvu, kao uslov se traži završen Pravni fakultet dok je za očekivati da nakon diplomiranja na bilo kom fakultetu, pa tako i na Pravnom fakultetu, napokon počnete da zarađujete za život.
Međutim nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu nemali broj ljudi uopšte neće biti plaćen za posao koji budu obavljali jer će veliki broj njih u početku volontirati. Na ovaj način se nedvosmisleno degradira znanje stečeno na Pravnom fakultetu, a time i celokupno visoko obrazovanje jer ukoliko izostane adekvatna naknada za upotrebu pravničkog znanja, postavlja se pitanje koliko to znanje uopšte i vredi. Ljudi ne bi trebali da posvete 4 godine svog života sticanju diplome visokog obrazovanja da bi nakon toga obavljali odgovoran posao a za uzvrat živeli u egzistencijalnoj neizvesnosti. Trebalo bi da je suprotno od toga.
Kako bi se svi neophodni poslovi obavili kvalitetno i na vreme, funkcionisanje pravosudnog sistema zahteva angažovanje velikog broja ljudi. Krivične prijave neko mora i da pročita, dok se sudske presude neće ispisati same od sebe.
Nisu ni svi predmeti jednake težine. Neki zahtevaju više pravnog znanje i iskustva, a neki manje. U takvoj situaciji poslovi koji zahtevaju manje iskustva mogu da se povere i pripravnicima što bi omogućilo sudijama ili saradnicima da svoju pažnju posvete komplikovanijim slučajevima.
Osim sticanja praktičnih znanja radno mesto pripravnika ima još jednu svrhu, a to je da se sudije i tužioci rasterete "lakih" predmeta koji bi im oduzimali vreme i energiju, koju bi u suprotnom mogli da posvete nekim ozbiljnijim postupcima.
Kao što možete primetiti postojanje dovoljnog broja pripravnika je usko povezano sa ekonomičnošću i kvalitetom rada sudova i javnih tužilaštava. Bez zaposlenih pripravnika veća je verovatnoća da će postupci trajati duže i da će nivo pravne zaštite biti lošiji.
Takom trajanja pripravničke vežbe pripravnici stiču praktična znanja koja su neophodna za obavljanje pravosudnih funkcija. Sama suština pripravništva je u osposobljavanju budućih kadrova kroz njihovo praktično obrazovanje.
Većina sadašnjih sudija i tužilaca su nekada bili pripravnici u sudu ili tužilaštvu, a koji su tokom svoje pripravničke vežbe stekli prva praktična znanja neophodna za uspešnu primenu prava.
Kako treba da bude napisana sudska presuda ili optužni akt se ne može naučiti iz zakona ili nekog pravilnika jer ni jedan pravni propis ne sadrži uputstva za pisanje ovih dokumenata. Ta i mnoga druga praktična pravna znanja se uče kroz praksu od starijih kolega i prenose se sa generacije na generaciju.
Kako da očekujemo da buduće sudije i tužioci steknu praktična znanja bitna za obavljanje tih funkcija ako prestanemo da zapošljavamo pripravnike u sudu i tužilaštvu?
Volontiranje predstavlja dobrovoljno obavljanje određenog posla bez naknade i ono je uređeno posebnim zakonom. Volontirati se ne može bilo gde i za bilo koga.
Zakon o volontiranju u svojim načelima propisuje da je zabranjeno organizovanje volonterskog rada na poslovima za koje postoji radno mesto.
Radno mesto sudijskog pripravnika je predvićeno odgovarajućim zakonima, dok organizovanjem pripravničkog volontiranja u sudovima i tužilaštvima dolazi do kršenja načela predviđenih Zakonom o volontiranju. U ovom slučaju obeshrabruje činjenica da je država ta koja ogranizuje volontiranje koje bi trebalo da bude zabranjeno i što je još apsurdnije volontiranje se organizuje u samim sudovima.
Angažovanjem volontera umesto radnika, osim što im ne isplaćuje zaradu, država izbegava i da uplaćuje tim ljudima doprinose za socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje kao i doprinose za penzijsko osiguranje, a pritom posao bude i delimično obavljen.
Da običan poslodavac čini ovo što država radi u slučaju pripravnika volontera, isti bi završio u zatvoru.
Čak i lica koja se nalaze na odsluženju kazne zatvora mogu da biraju da li će za to vreme raditi u proizvodnim kapacitetima ili ne, te ako prihvate posao bivaju za to plaćeni. Ovo je jedan od principa zabrane prinudnog rada.
Diplomirani pravnici se nasuprot tome uslovljavaju prethodnim radnim iskustvom u vidu pripravničke prakse u trajanju od 2 godine kao neophodnim uslovom za polaganje pravosudnog ispita, dok se pritom namerno ne raspisuju konkursi za pripravnička radna mesta ne bi li se ovi prinudili da pripravničku praksu odrade besplatno kao volonteri. Na ovaj način se potencijalno krši zabrana prinudnog rada.
Poslednji konkurs za zapošljavanje pripravnika je bio raspisan 2017. i imajući u vidu da je radni odnos tada zaposlenih pripravnika prestao 2020. godine, trenutno je funkcionisanje pravosuđa u solidnoj meri prepušteno dobroj volji onih koji bi hteli da volontiraju u sudovima ili javnim tužilaštvima obzirom da u tim organima nema zaposlenog niti jednog pripravnika.
Nakon završetka iscrpljujućeg Pravnog fakulteta pripravništvo u sudovima i javnim tužilaštvima bi trebalo da bude vetar u leđa onima kojima je želja da karijeru nastave vršeći sudijsku ili javnotužilačku funkciju, međutim u realnosti je pripravničko volontiranje prvi kamen spoticanja na koji nailaze buduće sudije i tužioci.
Ja sam veliki protivnik volontiranja u pravosuđu dok je prestanak prakse volontiranja u sudovima i javnim tužilaštvima jedan od mojih najvećih političkih prioriteta.
Pravosudni sistem ne sme da zavisi od dobrovoljaca. Volonterski rad u pravosudnim organima nije normalna pojava i verujem da u borbi za prestanak prakse volontiranja u sudovima i javnim tužilaštvima nisam sam i zato Vas pozivam da mi se priključite u ovom poduhvatu - pišite mi na posta@stefandedic.com.
© Stefan Dedić 2021-