Zašto glasati protiv ustavnih promena

Objavljeno 03.01.2022.

U nedelju 16. januara 2022. godine bi trebalo da se održi referendum na kojem će se građani izjasniti da li su za promenu Ustava ili ne. Smatram da postoji samo jedna odredba Ustava koju bi trebalo promeniti, to jest u potpunosti izbrisati, a to je stav 2 člana 102. Ustava, a koja odredba daje pravo političkim strankama da uslovljavaju kandidaturu narodnih poslanika unapred potpisanom ostavkom. Kako sam uveren da se najavljene promene Ustava ne odnose na tu odredbu, napisao sam ovaj rad u kojem sam izneo razloge zašto bi trebalo glasati protiv promene Ustava.

Smatram da se ustav bilo koje države ne bi trebao menjati iz razloga što su druge države nezadovoljne njime, jer verujem da je privilegija svake države da uređuje unutrašnja pitanja po svojoj volji, dok bi se u suprotnom dovodila u pitanje suverenost te države.

U slučaju države Srbije Ustav se ne menja zbog nezadovoljstva građana Srbije njihovim Ustavom već radi članstva Srbije u Evropskoj uniji, međutim ono što stvar čini gorom je da nije izvesno ni da li će Srbija ikada postati članica Evropske unije, niti je izvesno da li će Evropska unija uopšte i postojati u budućnosti i u kom obliku.

Svako odlučivanje zahteva adekvatnu obaveštenost o predmetu odlučivanja i stoga treba reći da su ustavne promene najavljivane više od godinu dana, dok je za sve to vreme ostalo u potpunoj tajnosti koje se ustavne odredbe menjaju, zašto se menjaju, te koje su zamenske odredbe predložene. Jedino što se zna je da su ustavne promene neophodne zbog članstva Srbije u Evropskoj uniji i to iz razloga što po kriterijumima Evropske unije sudovi u Srbiji nisu dovoljno nezavisni.

Međutim za razliku od zakonodavne i izvršne vlasti koje su se praktično stopile, sudska vlast je jedino što je ostalo od podele vlasti na izvršnu zakonodavnu i sudsku i bojim se da će ove ustavne promene biti iskorištene da se sudska vlast dodatno stavi pod okrilje političkih stranaka.

Sledeći razlog zašto glasati protiv ustavnih promena tiče se referenduma. Referendum ima samo jednu svrha, a to je da se utvrdi opšta volja stanovništva. Ako bi se referendum shvatio u svom pravom smislu, onda bi bilo idealno kada bi se na referendumu izjasnili svi članovi određene zajednice, jer bi se tada tačno znalo šta oni žele, a šta ne žele.

Zakona o referendumu iz 2021. godine uveliko obesmišljava referendum. Za taj Zakon smatram da je donet isključivo u cilju realizacije predloženih ustavnih promena, bez obzira na stav stanovništva o tome. Jer ako je jedina svrha referenduma da se utvdri opšta volja stanovništva tako što će se što više ljudi izjasniti o nečemu, onda se ne može reći da referendum predstavlja ono izjašnjavanje građana na kojem glasa samo 1.000 stanovnika ili pak 1.000.000 stanovnika od ukupno 5.000.000 stanovnika.

Nikada ne možemo ni očekivati da na referendum izađu svi građani, međutim to ne znači da se ne može propisati minimalan broj građana koji je neophodan da glasa na referendumu kako bi se uslov legitimnosti ostvario i opšta volja izrazila. U tom cilju se upravo propisuje uslov da na referendum mora da izađe polovina, ili trećina ili, pak dve trećine stanovništva, bez obzira kako oni budu glasali.

Zakon o referndumu iz 1994. godine je upravo sadržao odredbe o minimalnom broju građana neophodnom da izađe na referendum kako bi se referendum smatrao uspešnim. Spram Zakona o referendum iz 1994. godine, da bi odluka donesena na referendumu obavezivala, bilo je neophodno da na referendum izađe i glasa minimum polovina građana od ukupnog broja građana koji poseduju biračko pravo.

Nasuprot Zakonu o referndumu iz 1994. godine, njegov naslednik iz 2021. godine ne poseduje uslov minimalnog broja građana koji je neophodan da izađe na referendum.

Do izmena Zakona o referendumu, građani koji bi na referendumu glasali protiv ustavnih promena, mogli su jednostvano da ne izađu na referendum i tako dovedu u pitanje validnost referenduma. Ovo zato što je bio postavljen uslov da na referendum mora da izađe polovina građana sa biračkim pravom da bi se on smatrao uspešnim. Sada takvog uslova nema i bez obzira koliko građana izađe na referendum on će biti validan i odluka će obavezivati bez obzira da li je prilikom njenog donošenja odlučivalo 100 stanovnika ili 100.000.000 stanovnika.

Prema novom Zakonu o referendumu iz 2021. godine, nije dovoljno da jednostvano ne izađete na referendum i time sprečili donošenje odluke protiv koje ste. Sada je neophodno da izađete na referendum i glasate protiv takve odluke.

Kako je ovo možda jedina ključna izmena Zakona o referendumu smatram da je cilj promene Zakona o referendumu da se osigura da referndum na kojem će se građani izjašnjavati o ustavnim promenama uspe po svaku cenu, bez obzira na odziv građana koji će na njemu glasati.

Mislim da je aktuelna vlast svesna činjenice da su mnogi građani, usled dugogodišnje razočaranosti političkom situacijom, odlučili da ubuduće ne izlaze na izbore. Verujem da postoji jasna predstava o tome koliko bi građana izašlo i na referendum, te su organizatori referenduma zaključili da postoji velika mogućnost da na referendum ne izađe polovina građana sa biračkim pravom, pa su zbog toga promenili Zakon o referendumu i ukinuli cenzus od neophodnih 50% građana, jer bi u suprotnom referendum bio neuspešan.

Upravo su to razlozi zašto što ću glasati protiv odluke na referendumu o promeni Ustava, a to bih preporučio i svima ostalima. Ustav se ne menja zbog drugih, nego zbog sebe, a aktualna vlast da želi nezavisno pravosuđe učinila bi ga takvim davnih dana jer je u krajnjem slučaju to bila u stanju da uradi i ne bi držala u tajnosti predložene Ustavne promene osim ako ih se i sama ne stidi i ne bi menjala Zakon o referendumu ako se ne boji da predložene ustavne promene ne bi prošle po starom zakonu.