Objavljeno 23.12.2024.
U Srbiji ne postoji vladavina naroda, demokratija, već vladavina političkih organizacija, partokratija.
Srbija nikada u svojoj istoriji nije bila demokratska država. Nikada građani nisu bili oslobođeni nekog ko bi stao između njih i njihovog prava da odlučuju. Danas kao i decenijama unazad brana između naroda i njihovog prava da upravljaju su političke organizacije.
Građani Srbije često krive demokratiju za loše stvari u državi i zato je veoma bitno da građani Srbije postanu svesni da oni zapravo ne žive u demokratiji i da nema razloga da je kude.
Iako načelno Ustav proklamuje da vlast pripada narodu, on ipak ne uređuje kako je narod vrši. To se čini zakonima, dok zakoni vlast dodeljuju političkim organizacijama (političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana).
Izborni zakoni, odnosno Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima ne dozvoljavaju građanima da se kandiduju na izborima, već to pravo imaju samo političke organizacije.
„Narodna“ skupština je najznačajnije telo u Srbiji, mesto u kome se donose pravni propisi (zakoni) i u kome se biraju oni koji će te propise sprovoditi (Vlada). Sve što nam se dešava nalazi svoj osnov u onome što je u Narodnoj skupštini odlučeno.
Ukoliko bismo zamislili da je država čovek, onda bi Narodna skupština bila njegova glava. Pitanje koje ovde postavljamo je ko ili šta čini mozak u toj glavi?
Odgovor je političke organizacije (grupe građana, političke stranke i koalicije političkih stranaka). Političke organizacije, a ne građani, imaju isključivo pravo kandidovanja za Narodnu skupštinu i to ne samo za Narodnu skupštinu, već i za skupštinu lokalne samouprave.
Na izborima se ne glasa za ljude, već za političke organizacije. Nakon izbora ove organizacije vrše vlast u skupštini putem svojih predstavnika srazmerno broju osvojenih glasova.
Ljudi koje mi nazivamo i koji nose funkciju “narodnog poslanika” nisu predstavnici naroda u skupštini, već su predstavnici političke organizacije (najčešće političke stranke).
U ostvarivanju potpune kontrole nad "narodnim" poslanicima političkim organizacijama uveliko pomaže i sam Ustav koji predviđa da je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika (član 102. stav 2. Ustava - najgori član Ustava).
Srbiju je nemoguće okarakterisati kao demokratiju i uvreda za demokratiju je nazivati Srbiju demokratijom, kada niti vi koji ovo čitate, niti ja nemamo pravo da se kao građani kandidujemo za narodnog poslanika, niti čak odbornika u skupštini lokalne samouprave, niti imamo pravo da biramo koga želimo da izaberemo za svog predstavnika.
Partokratski sistem državne vlasti koji u potpunosti favorizuje političke organizacije naspram individualnih građana je sistem koji guši ovo društvo i mišljenja sam da je partokratija neprijatelj broj 1 ovog naroda.
Možda će se ovo jednoga dana promeniti, ali dok se to ne dogodi niko nema pravo da naziva Srbiju demokratijom, jer ona to nije.
© Stefan Dedić 2021-