Objavljeno 24.10.2021.
Pretpostavimo da se svaka država sastoji od naroda i teritorije.
Takođe pretpostavimo i da svaka država ima svoju vladu kojoj je uloga da upravlja tom državom.
Dakle sledstveno navedenom da biste upravljali kao vlada vi najpre morate imati državu, a kako se svaka država sastoji od naroda i teritorije, da bi ste imali državu vi prvo morate imati narod i teritoriju.
Pitanje koje se postavlja je sledeće: Šta je vladi koja želi da održi svoju državu, važnije da sačuva, teritoriju ili narod?
Odgovor koji se nameće i do kojeg sam ja došao je da je važnije sačuvati narod pre nego teritoriju. Jer ako imate narod, onda ćete čak i kada izgubite teritoriju ovu uvek moći ponovo povratiti, ali ako izgubite narod, teritoriju više nikada nećete vratiti i stoga ćete vašu državu izgubiti (Kao primer ove tvrdnje navodim jedinstveni poduhvat srpskog naroda u Prvom svetskom ratu).
Ako ovako postavite stvari onda nužno sledi da je za svaku vladu koja želi da očuva svoju državu od presudne važnosti da spasi svoj narod od propasti. I ako bismo prema tome trebali da okarakterišemo jednu vladu kao dobru ili lošu, uradili bismo to prema tome kako se ona brine o svom narodu.
Šta konkretno treba da radi jedna vlada prema prethodnoj pretpostavci, da bi bila dobra, je skoro sve osim onoga što je čini lošom, dok je najgora stvar koju jedna vlada može da učini, je da dopušta da stanovništvo u njenoj državi umire uprkos tome što ona to može sprečiti.
Koronavirusom je pogođeno celokupno svetsko stanovništvo, a do dana objavljivanja ovog rada, u našoj državi je obolelo preko milion ljudi od kojih je skoro deset hiljada preminulo.
Nažalost ne samo da umiru zaraženi koronavirusom, nego umiru i ljudi koji boluju od drugih bolesti, a čije lečenje je zbog epidemije odloženo. Zapravo, usudio bih se da kažem da je broj umrlih koji u vreme smrti nisu bili zaraženi koronavirusom, a kojima je uskraćeno lečenje zbog trenutne epidemije, verovatno veći od broja umrlih od pomenutog virusa.
Bez obzira da li je koronavirus stvoren veštački u laboratoriji ili je nastao spontano, ono što je sigurno je da je smrtonosan. Takođe je i činjenica da postoje i vakcine protiv ovog virusa ali čije je dejstvo upitno.
Obavezna vakcinacija je jedna od mera koje država Srbija primenjuje radi zaštite zdravlja njenog stanovništva i njen osnov direktno proizilazi iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i iz Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Obavezna vakcinacija se redovno sprovodi svake godine i to na osnovu Pravilnika o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, a koji pravilnik donosi ministar zdravlja.
Vlada Republike Srbije zastupa stav da je obavezna vakcinacija kršenje ljudskih prava i da je ona protivna Ustavu Republike Srbije, ali se pritom ne poziva ni na jednu konkretnu odredbu Ustava. Razlog zašto se Vlada ne poziva ni na jednu konkretnu odredbu Ustava kada kaže da je obavezna vakcinacija protivustavna je zato što takva odredba u Ustavu i ne postoji i kao što sam u prethodnom pasusu naveo obavezna vakcinacija se sprovodi redovno svake godine i verovatno su retki oni koji nisu primili bar jednu obaveznu vakcinu.
Mada Vlada svoju odluku da ne uvede obaveznu vakcinaciju opravdava poštovanjem Ustava, ona ipak sprovodi politiku primoravanja građana da se vakcinišu i to davanjem novčane pomoći za vakcinisane i kroz ograničavanje niza prava nevakcinisanom stanovništvu.
Ograničavanjem prava nevakcinisanih i davanjem pogodnosti vakcinisanom stanovništvu država jasno ispoljava svoj stav ka obaveznoj vakcinaciji, ali je nejasno zašto onda obavezna vakcinacija izostaje.
U konkretnoj situaciji je nejasno zašto nevakcinisani građani imaju manje prava u odnosu na vakcinisane kada vakcinacija nije ni obavezna.
Na ovaj način se pravi diskriminacija između vakcinisanih i nevakcinisanih građana bez valjanog osnova jer vakcinacija kao takva nije obavezna i sa stanovišta poštovanja prava građana pre je ovakav scenario protivustavan nego uvođenje obavezne vakcinacije.
Uostalom ako je cilj Vlade Republike Srbije da se stanovništvo vakciniše, onda ona ne mora indirektnim merama da primorava građane da se vakcinišu tako što će jednima da uskrati, a drugima da omogući određena prava, već može jednostavno da uvede obaveznu vakcinaciju.
Bez obzira na sve navedeno, ako je koronavirus uistinu smrtonosan kao što izgleda i ako je vakcina makar i upola delotvorna kao što tvrde da jeste i ako bi se obaveznom vakcinacijom u tom slučaju spasili životi zaraženih koronavirusom kao i životi onih kojima je uskraćeno lečenje zbog trenutne epidemije, onda izostankom obavezne vakcinacije Vlada Republike Srbije čini najgoru stvar koju jedna vlada može da učini, a to je da dopušta da stanovništvo u njenoj državi umire iako je ona u stanju da to spreči.
© Stefan Dedić 2021-